Зона Замфирова – позориште „Вожд“ Мишар

katalog-2016-fedras-pdf_page_21

Аматерско позориште „Вожд“ Мишар
Стеван Сремац „Зона Замфирова“

Аматерско позориште „ Вожд “ Мишар представило се публици 45.ФЕДРАС-а претпоследње вечери. Они су извели комад Стевана Сремца „Зона Замфирова“, у режији Душана Симића и Марка Рибића.
Жири публике је признање доделио глумцу Марку Ристићу за улогу Манулаћа, чорбаџијског сина.
Омладинско позориште „Вожд“ основано је 29. новембра 2009. године у Мишару. Простор у коме обављају овај посао је мишарски Дом културе. Позориште није званично регистровано, јер делује као огранак Задужбинског друштва „ Први српски устанак“ из Мишара. За шест година постојања, поставили су на сцену једанаест драмских комада.
Реализују своја гостовања у земљи и иностранству и преставе су увек добро прихваћене од стране публике. Учествовали су и освајали награде на „Театар фесту“ у Батајници, као и на фестивалу аматерских позоришта Западне Србије у Пријепољу. Последњих годину дана позориште реализује представе у копродукцији са другим омладинским театрима са територије града Шапца.
Својственост овог позоришта је што све функције у њему обављају млади људи, ентузијасти, заљубљеници у позоришну уметност. Многи глумци позоришта „ Вожд “ су се обрели на
студијама глуме, сценографије и костима, што је потврда квалитетног и темељног рада позоришта „Вожд“.
Треба напоменути да је „Путујуће позориште Шопаловић“ једна од најизвођенијих Симовићевих драма, превођена на многе језике, а поред ове драме, написао је још
свега три „ Хасанагиница “, „Чудо у Шаргану“ и „Бој на Косову“.
Стеван Сремац био је један од најзначајнијих српских писаца из раздобља реализма. Рођен је 1855.године у Војводини. Тамо је провео детињство, а након смрти родитеља, ујак га одводи у Београд где се и школовао. Са тридесет три године почиње да пише. Једно од његових најбољих дела је и хумористични роман-приповетка „ Зона Замфирова“ из 1906.године.

Његова остала значајна дела су: „Ивкова слава“, „Вукадин“, „Луминација на селу“, „Поп Ћира и поп Спира“ итд. Стеван Сремац је умро 1906.године у Сокобањи.

Радња романа одвија се крајем 19.века у Нишу. То је прича о љубави између девојке и младића, који долазе из различитих друштвених слојева, па самим тим та љубав није ни једноставна, ни лако остварива. Осим дистинкције у тој социјалној сфери, роман истиче и раскол у односу старог и новог. Сама фабула овог дела чини се једноставном и већ више пута виђеном, тако да оно не може да се подичи оригиналношћу с те тематске стране. Ипак, из тривијалности су га извукли изврсни описи друштва и заједнице у којој се одвија радња.

Приказом целе лепезе разноликих ликова у многим занимљивим епизодама, ствара се одлична подлога за приказ друштвене сфере живота 19. века.
М.Н.
Разговори о представи „Зона Замфирова“ Коменратишући последњу представу на овогодишњем фестивалу Милисав Миленковић је рекао да боље завршно вече нисмо могли да имамо. Као да смо наручили овај млади ансамбл да нам разигра завршетак ФЕДРАС-а. Гледали смо једну разгаљујућу представу из Мишара. Није лако одиграти представу ,,Зона
Замфирова» у једној дисциплини и поштовању говора нишког краја и једном темпу који сте рационално расподелили.
Александар Дунић рекао је да је на завршницу Фестивала стављена тачка на један најбољи могући начин. Морам искрено да кажем да одавно нисам видео тако разиграну дружину. Имам пуно хвалоспева, подела улога је тачна, изненађен сам да добро владате дијалектом, види се да сте много радили и на радости игре.

Фуад Табучић после одгледане представе уз честитке је додао да је представа веома добро разиграна, да су уз једну аутетентичну поделу и костим успели својом енергијом да модернизују представу и приближите данашњој публици. „Мислим да многи могу да хватају белешке од вас. Имате мали проблем са везама и сценографијом која је по мом мишљењу непотребна и да вам смета.“

Селимир Радуловић говорећи о одабиру представа рекао да је избор одличан и да је направљена једна лепа драматургија фестивала. Истакло се неколико ликова из представе.
А.Ж.