Професионалац

<h2>1/2 + 1/2</h2>

  katalog-2016-fedras-pdf_page_11 

Четврте вечери фестивала публици су се представили глумци аматери драмског студија КУД „ Вук Караџић “ комадом „ Професионалац “, Душана Ковачевића, у режији Дејана Шљивића. Публици је добро познат овај ансамбл, јер већ 43 пута учествао на ФЕДРАС-у.

Од 1970.године Дом културе, односно Културно – уметничко друштво „ Вук Караџић“ насељених места Треботин, Мала Врбница и Жабаре, града Крушевца, ради континуирано, са богатим садржајем активности, а преко својих секција и других облика деловања, а окупља око 200 чланова свих узраста и занимања.

Драмска секција је у досадашњем раду постигла изузетне резултате, како на нивоу града Крушевца, тако и шире. Чак 24 пута је учествовала на републичком Фестивалу драмских аматера села Србије. КУД „ Вук Караџић “ је до сада припремило око 100 позоришних представа и сценских програма. Треба напоменути више првих награда у културном животу Краљева, Расинског округа, као и на нивоу Републике Србије. Друштво је имало безброј успешних гостовања широм Републике Србије, као и у иностранству ( Немачка, Словенија, Црна Гора, Македонија ).
КУД „Вук Караџић“ редовно учествује у реализацији програма за обележавање свих значајних датума и јубилеја наше историје, као и у програмима који су намењени у хуманитарне сврхе.
Према мишљењу жирија публике, глумац вечери је Предраг Ћирић, који је у представи глумио Луку Лабана, старог шпијуна, коме је био задатак да прати Теју, главног опозиционара тог времена. Током година се појављује у кафанама у којима се Теја проводи, али и као случајни пролазник на местима где се Теја налазио у идређеним тренуцима. Неколико пута је чак имао прилику и да га убије, али стицајем околности то није учинио. Његов највећи пораз је била је чињеница да се његова рођена ћерка заљубила у Теју.

„Професионалац“ је, може се слободно рећи, ремек дело прослављеног сценаристе и писца Душана Ковачевића. Душан Ковачевић је српски академик, драмски писац, сценариста и позоришни радник. Рођен је 12. јула 1948. године у Мрђеновцима, код Шапца. Дипломирао је на одсеку драматургије 1973.године. Аутор је великог броја драмских дела са комичним садржајима, у којима је присутна и гротескност, односно, присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива, него и потпунија и комплекснија. У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом, као што је испреплетен сам живот. Често се као драмски писац пореди са Нушићем.

М.Н.

Разговори о представи „Професионалац“

Милисав Миленковић је коментаришући представу рекао да смо вечерас одгледали једну чисту и умивену представу која је саслушана у беспрекорној тишини. То су наши пријатељи који редовно долазе, двадесет пет пута су били са нама. Не знам колико је данас актуелно, али мора да признам не знам колико је то било актуелно и тада, или пре да узмемо да је то једна пишчева фикција. Редитељ је лепо и умерено водио причу и један детаљ је кaда Теја и Лабан почињу да се свалче, то означава улажење у њихову душу и разоткривање њихових личности. Комад је лепо и лагано стигао до публике. Фуад Табучић је најпре чиститао на борби ансабла за опстанак јер је упознат са њиховоим проблемима. Ритам и динамика представе су мало критиковани јер публика то осет, али упркос томе имали су дивних тренутака у представи. Представа је јако емотивна по њему и поготово почетак. То су ситнице како каже али су јако важне.

Ова представа доказује да је величаство писца још увек јако важно, биле су речи Александара Дунића. Још је рекао: ,,Ја сам глумац, васпитан да позориште почива на литератури и да се писац мора поштовати, немамо никаквог моралног оправдања да га касапимо, напротив ако мислимо да смо паметнији, папира и оловке има, па не би било лоше да се прихватимо посла, може свако то да покућа па ће видети колико је тешко. Захваљујем се ансамблу јер сте ме емотивно дотакли. Није лако играти овај комад, знам неке друге велике и познате глумце који су се оклизнули, зато вама честитам на извођењу.“
Селимир Радуловић је говорио о величини текста и оквирима стварности у које се и ми сами уграђујемо. Захвалио се на представи и подсећању на колатералне штете, пројектовану стварност и онда нам се слика из представе заокружује.
А.Ж.