ОДЛУКА ЖИРИЈА 45.ФЕДРАС-А

Лепота и радост игре Криза савременог света није само политичка или економска криза, већ, пре свега, ситуационо-историјска чињеница која сведoчи о одсуству његове духовнеziri
дубине. Човек, нажалост, није кључна вредност савременог света, па се чини да никада то пространо и бојно поље, срце човеково, није било рањивије и крвавије неголи данас. Па, ипак, и у таквом свету, који је споља једар, а изнутра трулежан, и није наклоњен уметности и уметницима, довољно је сасвим мало светла да закорачимо у истинско поље смисла и одагнамо осећање безнађа. То је показао и овогодишњи ФЕДРАС,45. по реду, који је , у минулих осам дана, био епицентар позоришних аматерских прегнућа у Србији. Не само да би, без њега, како записује селектор Милисав Миленковић, мапа позоришних илузија у Србији била оскуднија, него нас жар и пламен даровитих позоришних аматера, лепота и радост њихове једноставне игре, уздиже и суочава са збиљом која је другачија од невеселе збиље савременог света.

Аrs longa vita brevis – што би рекли стари Латини. Уметност је вечна, а живот је кратак!

Сви ми, овде вечерас присустни, окупљени око исте идеје, дивећи се богињи  Талији, верујемо у ову синтагму о вековном човековом трагању за истином и смислом, вером и надом да постоји лепши и праведнији свет у којем није човек човеку вук, већ му је истински пријатељ и брат, требало би да знамо да никада нисмо сами и да је увек кроз историју било људу који су ту бакљу – која се зове људскост високо уздизали изнад малих интереса и приземних порива.

О томе сведоче велики писци,али и редитељи и глумци и сви други посленици позоришне уметности. Све оно што у драмској литератури позориште није пригрлило није дуго трајало, с правом је сведочио наш велики глумац и редитељ Стево Жигон, као и то да су глумци курири смисла и прави чувари језика. У све те велике истине, драги пријатељи, могли смо да се уверимо протеклих осам дана.

Платон ми је драг, али истина ми је дража – познате су Аристотелове речи.  Нема позоришта без истине! Позориште је једна од најстаријих институција у људском роду и претрајало је 2500 година – од античког позоришта до данашњих дана, зато што се тако упорно и бескомпромисно борило за истину. Само истинито биће сачувано за свет после – ова велика Гетеова мисао можда је баш инспирисана чудесном лепотом позоришне игре.

Немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди бога истинога – било је начело овог жирија који се у свему руководио добрим намерама да свачији рад буде примећен,вреднован и поштено награђен.
Без обзира што се ради о Фестивалу аматерског стваралаштва, жири констатује да се код свих актера запажа велика љубав према позоришној игри и сценском стваралаштву, као и велика даровитост појединаца , али и читавих ансамбала. Жеља да се у овим тешким временима за читаво друштво, а позориште је огледало друштва, опстане и траје у уметности,показала је велику виталност нашег аматерског позоришта, његову способност да се прилагоди датим околностима, а да се притом не изгуби из вида циљ и смисао бављења уметношћу.
Та истрајност аматерских друштава да превазиђу све тешкоће и упорност да се опстане упркос свему- врлина је вредна сваког дивљења у овом времену.

Толико ентузијазма, посвећености, неодустајања од циљева и идеjа, немирења са свеопштим трендом материјалистичке културе, улива нам наду да ће овакви светли примери постати узор и у неким другим областима нашег јавног живота.
Вредни и даровити посленици аматерске позоришне уметности театарски су обасјали дела српске класичне књижевности ( Јован Стерија Поповић, Стеван Сремац, Бранислав Нушић), дела класичних светских драмских писаца (Антон Павлович Чехов, Маргарет Мејо), дела афирмисаних савремених српских књижевника( Душан Ковачевић), али и дела наших младих аутора( Зоран Мијаљевић, Пеђа Трајковић), те дела аутора из региона( Горан Стефановски, Јелена Бојовић, Нина Митровић).

Усредсредујући се на лепоту и радост игре одвели су нас у осмодневну подстицајну позоришну шетњу – од позоришне класике, преко обеспокојавајућих призора позоришта апсурда, до софистицираних савремених театарских теденција.
Похваљујемo и читав низ људи који су својим радом допринели да овај Фестивал успе, почев од председника општине господина Малише Антонијевића, преко директорке Фестивала Бебице Миловановић и селектора господина Милисава Миленковића, па све до пријатеља ФЕДРАС-а: фирми и појединаца, људи добре воље, волонтера и свих других учесника ове значајне, јубиларне манифестације.
Од срца хвала свима! Била нам је част и задовољство што cмo узели учешћа на 45. јубиларном ФЕДРАС-у.
Још једном да се подсетимо, у минулих осам дана видели смо дванаест представа:

  • 1. Јован Стерија Поповић: ЛАЖА И ПАРАЛАЖА – ОАП „Бранислав Нушић“, Мало Црниће
  • 2. Јована Бојовић: МИРОВНА МИСИЈА – Аматерско Позориште Младих Владимир Поповић, Врбас
  • 3. Зоран Мијаљевић: ПОРТРЕТ – Позориштe Раша Плаовић, Уб
  • 4. Маргарет Мејо: МОЈЕ БЕБЕ – Аматерско Позориште Обилић, Крњево
  • 5. Антон Павлович Чехов: ГАЛЕБ – Рачанско Позориште Културног Центра Радоје Домановић, Рача
  • 6. Душан Ковачевић: ПРОФЕСИОНАЛАЦ – КУД „Вук Караџић“, Треботин, Жабаре, Мала Врбница
  • 7. Бранислав Нушић: НАРОДНИ ПОСЛАНИК – АП Барја, Сурдулица
  • 8. Нина Митровић: КАД СЕ МИ МРТВИ ПОКОЉЕМО – Аматерско Позориште КУД-а Бриле, Беочин
  • 9. Бранислав Нушић: НАРОДНИ ПОСЛАНИК – Дом Културе Влада Марјановић, Старо село и Дом Културе Крушево, Крушево
  • 10. Пеђа Трајковић: ФАЈРОНТ – Драмски Студио КУД-аБранко Радичевић, Божевац
  • 11. Горан Стефановски: ДИВЉЕ МЕСО Културно Просветни Центар Божидар Миитровић Шадор, Гњилане/ Шилово, Дом Културе Радомир Поповић, Косовска Каменица/ Ранилуг, Српско позориште Гњилане
  • 12. Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА – АП Вожд, Мишар

А сада ћемо, као што је ред, прогласити победнике Фестивала и то: најбоље три представе у целини, главна мушка и женска улога, епизодне мушка и женска улога , као и најбољи млади глумац и глумица. Доделићемо и награде за режију, сценографију, музику, костим, текст, сценски покрет и сценски говор. Такође, примереним похвалама, поменућемо све појединце и ансамбле који су се својим наступима наметнули и скренули нашу пажњу.
Награде:
• ПРВА НАГРАДА ЗА ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ добија представа ДИВЉЕ МЕСО, Горана Стефановског, КПЦ Божидар Митровић-Шадор, Гњилане-Шилово, Дом културе Радомир Поповић, Косовска Каменица- Ранилуг, Српско позориште Гњилане
• ДРУГА НАГРАДА ЗА ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ: КАД СЕ МИ МРТВИ ПОКОЉЕМО, по тексту Нине Митровић, Аматерског позоришта КУД-а „Бриле“, из Беочина
• ТРЕЋА НАГРАДА ЗА ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ: НАРОДНИ ПОСЛАНИК, по тексту Бранислава Нушића, у извођењу Дома културе Влада Марјановић, Старо село и Дома културе Крушево, Крушево.
НАГРАДА ЗА ГЛАВНУ МУШКУ УЛОГУ добија ГОРАН МИЛАНОВИЋ, за улогу Јеврема Прокића, у представи НАРОДНИ ПОСЛАНИК
НАГРАДА ЗА ГЛАВНУ ЖЕНСКУ УЛОГУ добија Мирјана Симић за улогу Стевке,  у представи ПОРТРЕТ

НАГРАДА ЗА ЕПИЗОДНЕ УЛОГЕ добијају:
• Стеван Козина за улогу Ратка, у предсатви МИРОВНА МИСИЈА
• Марко Ристић за улогу Манулаћа, у представи ЗОНА ЗАМФИРОВА
• Воја Раонић за улогу Зуцана, у представи ПОРТРЕТ
• Снежана Мандрашевић за улогу Новинарке, у представи ФАЈРОНТ
• Тамара Антић за улогу Кети, у представи МОЈЕ БЕБЕ
• Оливера Мијатовић Радаковић за улогу Јасмине у представи КАД СЕ МИ МРТВИ ПОКОЉЕМО
• Бојан Филиповић за улогу Симона у представи ДИВЉЕ МЕСО НАГРАДА ЗА МЛАДЕ ГЛУМЦЕ:
• Немања Лугавац за улоге Ивковића и Трепљева у представама НАРОДНИ ПОСЛАНИК и ГАЛЕБ
• Ивана Стојановић за улогу Нинеу представи ГАЛЕБ
НАГРАДА ЗА РЕЖИЈУ – Дејану Цицмиловићу за режију представе НАРОДНИ ПОСЛАНИК

НАГРДА ЗА СЦЕНОГРАФИЈУ – представи КАД СЕ МИ МРТВИ ПОКОЉЕМО
НАГРАДА ЗА КОСТИМ – представи ЗОНА ЗАМФИРОВА

НАГРАДА ЗА СЦЕНСКИ ПОКРЕТ – представи ЗОНА ЗАМФИРОВА

НАГРАДА ЗА СЦЕНСКИ ГОВОР – представи ЗОНА ЗАМФИРОВА

НАГРАДА ЗА ТЕКСТ – Нини Митровић за текст представе КАД СЕ МИ МРТВИ ПОКОЉЕМО

СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА ЗА КОЛЕКТИВНУ ИГРУ добија ансамбл представе ФАЈРОНТ.

ПОХВАЛА ЗА СЦЕНСКИ ГОВОР добија ансамбл представе МИРОВНА МИСИЈА.

Жири 45.ФЕДРАС-а
Александар Дунић, председник
Селимир Радуловић, члан
Фуад Табучић, члан
У Малом Црнићу, 22.10.2016.