Мушко женски разговори – „Велики театар “ Јагодина

katalog-2016-fedras-pdf_page_18

 

Гостујућа представа
„ Велики театар “ Јагодина
Душко Радовић „ Мушко женски разговори “

 

„Велики театар “ Јагодина насупио је комадом Душка Радовића „ Мушко женски разговори “, у режији Бојана Милорадовића, као гостујућа представа, седме вечери 45. ФЕДРАС-а.

Установа културе и уметности „Велики театар“ отпочиње свој рад 21. 11. 2007.године, окупљајући мноштво младих ентузијаста, покреће једину драмску омладинску сцену, као и дечју.

Како је у Јагодини постојало неколико драмских студија, Театар се неуморно доказивао честим, авангардним пројектима, у потрази за својим местом под Сунцем. Одиграно је више представа, како дечја, тако и омладинска сцена.
Бојан Милорадовић 2007. године основао позориште “Велики Театар” које годинама окупља младе и талентоване људе жељне да покажу свој таленат. Многе представе настале су под Бојановом редитељском палицом, а за неке је написао и текст. Бојан већ пет година успешно одржава и ДОПС – фестивал дечјих и омладинских представа позоришта Србије.

Оснивање овог фестивала била је његова идеја, јер је желео да створи “чист фестивал, без мита и корупције”, како он каже.

Душко Радовић ( 1922 – 1984 ), био је песник, писац, новинар, афоритичар и ТВ уредник. Рођен је у Нишу. Био је главни уредник „ Пионирских новина “, уредник програма за децу, уредник листа „ Полетарац “, новинар „ Борбе “ и уредник Студија Б.
Најширој публици познат је по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „ Студио Б “, који су касније објављени у три књиге „ Београде добро јутро
“.Био је велики љубитељ фудбала и навијач Партизана. Дела овог аутора преведена су на све значајне светске језике.

Антологијски хумор Душка Радовића, луцидан, проницљив и духовит, у представи „ Мушко женски разговори “ не оставља посматрача равнодушним, он увек насмеје до суза. Природа мушко-женских односа неминовно захтева сагледавање мушког света из женске перспективе и обрнуто. Актери ове занимљиве комедије довољно су смели да на сцени, у виду краћих исповести, без трунке устезања, изнесу своје најинтимније опсервације о преузимању и замени улога између жене и мушкарца.

У  овој универзално вечној теми, многи се могу препознати. Кроз смех, забаву, али и горчину, представа нас жели замислити и помогне у правазилажењу оне црвене линије која нам дели живот на спољни, конвенционални и унутрашњи, уплетен у сопствену природу, мушку или женску, свеједно.
М.Н.