Galeb

 katalog-2016-fedras-pdf_page_09  

Članovi račanskog pozorišta predstavili su se publici u Malom Crniću po prvi put treće večeri festivala. Oni su izveli komad „ Galeb “ Antona Pavloviča Čehova. Režiser je Dejan Cicmilović.
Priznanje žirija publike za glumačko ostvarenje u ovoj predstavi dobio je Nemanja Lugavac za ulogu Koste.
Pozorište u Rači je osnovano 1896.godine, a godinu dana pre njega je osnovano Pevačko društvo «Višnjic». Predstave su igrane u kafanama «Nacional» i «Evropa» koje su imale svoje stalne scene. Na repertoaru sve do Drugog svetskog rata igrani su komadi «Vojnički begunac», «Hajduk Stanko» (sačuvan je plakat iz 1930. godine), «Koštana»,Nušićevi i Sremčevi popularni komadi.

Od početka Drugog svetskog rata pa sve do 1954. godine amaterizam potpuno zamire, a oživeo je sa izgradnjom Doma kulture (sadašnji Kulturni centar «Radoje Domanović»). Od tada do sadašnjih vremena, pozorište u Rači je u nekim periodima od po deset, dvanaest godina radilo, ponekad «punom parom» sa po dve, tri premijere u sezoni, ponekad sa višegodišnjim pauzama u kojima nije bilo produkcije. Osamdesetih pozorište je ponovo zaživelo i od tada je aktivno. Kroz razne uzraste, od desetogodišnjaka, preko «omladinske» do velike scene, Račansko pozorište se toliko omasovilo da sada broji preko šezdeset članova, koje kao u svim amaterskim trupama sačinjavaju đaci, studenti, privatnici, intelektualci, radnici, policajci… različitih godina. 1997. godine, režisersku palicu preuzima Dejan Cicmilović, tada kao mlad glumac, režira pozorišni komad “Život u grobljanskoj”.

Pozorište sa tom predstavom izlazi iz anonimnosti, a glumci počinju na pozorište da gledaju drugim očima, odnosno imaju profesionalniji pogled na glumu. Od tih, sad već
davnih devedesetih, pa do danas, pozorište radi kontinuirano. Sada pozorište čine dečja, omladinska i velika scena. Iz produkcije Kulturnog centra nastale su mnoge predstave: “Kamen za pod glavu”, “Sumnjivo lice”, “Razvojni put Bore šnajdera”, “Iza kulisa”, “Hamlet u selu M. Donja», «Putujuće pozorište Šopalović», «Gospođa ministarka», «Odumiranje», «Galeb» i drugi naslovi. U sezoni 2016/17 velika scena ima na repertoaru dve predstave i to: Čehovljevog «Galeba i «Beogradsku trilogiju», Biljane Srbljanović, obe u reziji Dejana Cicmilovića. Pozorište je lična karta male varoši i po njemu se Rača prepoznaje.

Anton Pavlovič Čehov (1860-1904) istaknuti pisac ruskih novela, pripovedaka i drama. Vrlo je rano shvatio vrednost svog talenta, napustio humorističku prozu i okrenuo se pripovetkama i novelama. Humornu vedrinu zamenilo je sumorno sagledavanje života i čoveka. Sažetost, jednostavnost i odmerenost su odlike Čehovljevog pripovedanja. Čehova nazivaju začetnikom psihološkog realizma. U njegovim dramama ne postoji tipičan dramski sukob, već sve što se događa u drami proističe iz psihološkog stanja, osećanja i unutašnjih sukoba likova. Takođe, u svojim dramama insistira na protoku vremena, koji je jedan od mehanizama zbivanja u kojem se događaju promene.

Drama „Galeb“ je prvi put izvedena 1896. u Aleksandrijskom pozorištu u Petrogradu. Međutim, publika, nenaviknuta na ‹nove forme›, veoma je loše prihvatila ovaj komad. Čehov sam, u jednom svom pismu kaže: «Pišem sa zadovoljstvom, mada strašno odstupam od normi scene. To je komedija u kojoj ima tri ženske uloge, šest muških, četiri čina, pejzaž (pogled na jezero), mnogo priče o književnosti, malo radnje i gomila ljubavi.»

U „Galebu“ se prepliću dva osnovna izvora konflikta: ljubav i pitanja umetnosti. Junaci drame, živeći sa ustaljenim navikama, u apatičnoj atmosferi kmetovske Rusije, jednako se
vrte u krugovima svojih nesrećnih života, zbog neuzvraćene ljubavi i ličnog neuspeha.„Galeb“ je jedna od vanserijskih predstava Čehova u istoriji prikazivanja ovog klasika svetske dramske literature u Srbiji. Reditelj meša stilove i postupke od čina do čina i čini predstavu uzbudljivom dekonstrukcijom i potresnim teatarskim eksperimentom u kojem se
kombinuje sve: od ironičnog otklona brehtijanskog, preko realističke glume, do unutrašnjih sukoba glavnih likova prikazanih kroz fizički pokret i mizanscensku strukturu.
Publika 45. FEDRAS-a nije imala utisak da gleda amatersko pozorište, pošto je i rediteljski, i glumački, i scenski gotovo besprekorno izgledalo. Žiri publike je do samog kraja bio u nedoumici kome dodeliti priznanje za najbolje glumačko ostvarenje večeri. Glumci su držali pažnju publike do poslednjih trenutaka na sceni.
M.N.

Razgovori o predstavi „Galeb“ Milisav Milenković je konstatovao da se predstava ,,Galeb» prvi put izvodi na FEDRAS-u. Dodao je da je kultni komad koji je obogatio festival i koji zaslužuje posebnu pažnju. To je komad tišina u kojima se izgovaraju jasne reči u sebi. Kaže se da se o dobroj predstavi može dugo govoriti i naći joj puno zamerki. Loša predstava ima samo jednu manu, ne valja. Ovo je dobra predstava. Ova predstav je u režiji Dejana Cicmilovića. Na ovom festivalu biće tri predstave u njegovoj režiji. On je vrlo disciplinovano pročitao Antona Pavlovića Čehova i njegovog ,,Galeb». Priča se događa u umetničkim dušama u Ruskom letnjikovcu na obali jezera. Veoma sam obradovan ovom predstavom i atmosferom kojom ste doneli ovu predstavu. Zamerka jedina je što ste stišano govorili. Osim toga u vašoj ekipi ne bih mogao da prepoznam nijednu grešku.

Fuad Tabučić je konstatovao da su se hrabro uhvatili u koštac sa ovom predstavom. Izdvojio bi Grigorina koji je imao sjajno izrečene rečenice i Maša je najbolje razumela ulogu bez obzira što te je vezalo stanje. Iz vas dvoje su izašle rečenice koje su mi se najviše dopale uz čestitanje je rekao Fuad.

Aleksandar Dunić je svoju kritiku započeo sa rečima: ,,Ljudi, svaka čast! Čehov je veliko osveženje, klizav teren koga se mnogi ne rado hvataju. Uspesi su retki, retko je na repertoaru. U pozadini je velika priča o smislu koji nije jednostavno ni dokučiti ni razumeti, stalno ga tražimo uz mnogo hrabrosti. Razumeli ste okolnosti u kojima se dešava, moram reći sa dužnom pažnjom da ste festival obogatili svojim prisustvom i predstavom. Ne bih izdvajao nikoga posebno, svako je dao svoj doprinos u lepoj kolektivnoj igri”
Selimir Radulović je rekao da smo bili u prilici da gledamo otisak Ruske dramaturgije. Da je čitanje Čehova bilo po njegovoj meri i da čestita. Snežana Gržubić Pavlović se priključila razgovoru o predstavi rekavši da bi naglasila su likovi na pravi način karakterno odrađeni. Pohvalila je izbor muzike. Lepomir Ivković se priključio diskusiji rekavši da je Čehov praznik za svako pozorište, a doživeli smo i tu radost da bude na najlepšem festivalu na svetu FEDRAS-u. Klanja se dragim kolegama Račanskog pozorišta, zbog jedne čiste i briljantne istine u igri. „Nekada sam igrao u zadnjoj postavi Steve Žigona i došao sam malo sumnjičav da odgledam predstavu i drago mi je što sam vas video,
što sam video jednu čistu glumu, bez glumatanja, funkcionalnu scenografiju i mogu reći da se vaša predstava ne bi postidela izvođenja u mnogim profesionalnim
pozorištima. Svi ste jedinstveni i igrate kao jedan“.
A.Ž.