Галеб

 katalog-2016-fedras-pdf_page_09  

Чланови рачанског позоришта представили су се публици у Малом Црнићу по први пут треће вечери фестивала. Они су извели комад „ Галеб “ Антона Павловича Чехова. Режисер је Дејан Цицмиловић.
Признање жирија публике за глумачко остварење у овој представи добио је Немања Лугавац за улогу Косте.
Позориште у Рачи је основано 1896.године, а годину дана пре њега је основано Певачко друштво «Вишњиц». Представе су игране у кафанама «Национал» и «Европа» које су имале своје сталне сцене. На репертоару све до Другог светског рата играни су комади «Војнички бегунац», «Хајдук Станко» (сачуван је плакат из 1930. године), «Коштана»,Нушићеви и Сремчеви популарни комади.

Од почетка Другог светског рата па све до 1954. године аматеризам потпуно замире, а оживео је са изградњом Дома културе (садашњи Културни центар «Радоје Домановић»). Од тада до садашњих времена, позориште у Рачи је у неким периодима од по десет, дванаест година радило, понекад «пуном паром» са по две, три премијере у сезони, понекад са вишегодишњим паузама у којима није било продукције. Осамдесетих позориште је поново заживело и од тада је активно. Кроз разне узрасте, од десетогодишњака, преко «омладинске» до велике сцене, Рачанско позориште се толико омасовило да сада броји преко шездесет чланова, које као у свим аматерским трупама сачињавају ђаци, студенти, приватници, интелектуалци, радници, полицајци… различитих година. 1997. године, режисерску палицу преузима Дејан Цицмиловић, тада као млад глумац, режира позоришни комад “Живот у гробљанској”.

Позориште са том представом излази из анонимности, а глумци почињу на позориште да гледају другим очима, односно имају професионалнији поглед на глуму. Од тих, сад већ
давних деведесетих, па до данас, позориште ради континуирано. Сада позориште чине дечја, омладинска и велика сцена. Из продукције Културног центра настале су многе представе: “Камен за под главу”, “Сумњиво лице”, “Развојни пут Боре шнајдера”, “Иза кулиса”, “Хамлет у селу М. Доња», «Путујуће позориште Шопаловић», «Госпођа министарка», «Одумирање», «Галеб» и други наслови. У сезони 2016/17 велика сцена има на репертоару две представе и то: Чеховљевог «Галеба и «Београдску трилогију», Биљане Србљановић, обе у резији Дејана Цицмиловића. Позориште је лична карта мале вароши и по њему се Рача препознаје.

Антон Павлович Чехов (1860-1904) истакнути писац руских новела, приповедака и драма. Врло је рано схватио вредност свог талента, напустио хумористичку прозу и окренуо се приповеткама и новелама. Хуморну ведрину заменило је суморно сагледавање живота и човека. Сажетост, једноставност и одмереност су одлике Чеховљевог приповедања. Чехова називају зачетником психолошког реализма. У његовим драмама не постоји типичан драмски сукоб, већ све што се догађа у драми проистиче из психолошког стања, осећања и унуташњих сукоба ликова. Такође, у својим драмама инсистира на протоку времена, који је један од механизама збивања у којем се догађају промене.

Драма „Галеб“ је први пут изведена 1896. у Александријском позоришту у Петрограду. Међутим, публика, ненавикнута на ‹нове форме›, веома је лоше прихватила овај комад. Чехов сам, у једном свом писму каже: «Пишем са задовољством, мада страшно одступам од норми сцене. То је комедија у којој има три женске улоге, шест мушких, четири чина, пејзаж (поглед на језеро), много приче о књижевности, мало радње и гомила љубави.»

У „Галебу“ се преплићу два основна извора конфликта: љубав и питања уметности. Јунаци драме, живећи са устаљеним навикама, у апатичној атмосфери кметовске Русије, једнако се
врте у круговима својих несрећних живота, због неузвраћене љубави и личног неуспеха.„Галеб“ је једна од вансеријских представа Чехова у историји приказивања овог класика светске драмске литературе у Србији. Редитељ меша стилове и поступке од чина до чина и чини представу узбудљивом деконструкцијом и потресним театарским експериментом у којем се
комбинује све: од ироничног отклона брехтијанског, преко реалистичке глуме, до унутрашњих сукоба главних ликова приказаних кроз физички покрет и мизансценску структуру.
Публика 45. ФЕДРАС-а није имала утисак да гледа аматерско позориште, пошто је и редитељски, и глумачки, и сценски готово беспрекорно изгледало. Жири публике је до самог краја био у недоумици коме доделити признање за најбоље глумачко остварење вечери. Глумци су држали пажњу публике до последњих тренутака на сцени.
М.Н.

Разговори о представи „Галеб“ Милисав Миленковић је констатовао да се представа ,,Галеб» први пут изводи на ФЕДРАС-у. Додао је да је култни комад који је обогатио фестивал и који заслужује посебну пажњу. То је комад тишина у којима се изговарају јасне речи у себи. Каже се да се о доброј представи може дуго говорити и наћи јој пуно замерки. Лоша представа има само једну ману, не ваља. Ово је добра представа. Ова представ је у режији Дејана Цицмиловића. На овом фестивалу биће три представе у његовој режији. Он је врло дисциплиновано прочитао Антона Павловића Чехова и његовог ,,Галеб». Прича се догађа у уметничким душама у Руском летњиковцу на обали језера. Веома сам обрадован овом представом и атмосфером којом сте донели ову представу. Замерка једина је што сте стишано говорили. Осим тога у вашој екипи не бих могао да препознам ниједну грешку.

Фуад Табучић је констатовао да су се храбро ухватили у коштац са овом представом. Издвојио би Григорина који је имао сјајно изречене реченице и Маша је најбоље разумела улогу без обзира што те је везало стање. Из вас двоје су изашле реченице које су ми се највише допале уз честитање је рекао Фуад.

Александар Дунић је своју критику започео са речима: ,,Људи, свака част! Чехов је велико освежење, клизав терен кога се многи не радо хватају. Успеси су ретки, ретко је на репертоару. У позадини је велика прича о смислу који није једноставно ни докучити ни разумети, стално га тражимо уз много храбрости. Разумели сте околности у којима се дешава, морам рећи са дужном пажњом да сте фестивал обогатили својим присуством и представом. Не бих издвајао никога посебно, свако је дао свој допринос у лепој колективној игри”
Селимир Радуловић је рекао да смо били у прилици да гледамо отисак Руске драматургије. Да је читање Чехова било по његовој мери и да честита. Снежана Гржубић Павловић се прикључила разговору о представи рекавши да би нагласила су ликови на прави начин карактерно одрађени. Похвалила је избор музике. Лепомир Ивковић се прикључио дискусији рекавши да је Чехов празник за свако позориште, а доживели смо и ту радост да буде на најлепшем фестивалу на свету ФЕДРАС-у. Клања се драгим колегама Рачанског позоришта, због једне чисте и бриљантне истине у игри. „Некада сам играо у задњој постави Стеве Жигона и дошао сам мало сумњичав да одгледам представу и драго ми је што сам вас видео,
што сам видео једну чисту глуму, без глуматања, функционалну сценографију и могу рећи да се ваша представа не би постидела извођења у многим професионалним
позориштима. Сви сте јединствени и играте као један“.
А.Ж.