Дивље месо – Косовска Каменица – Ранилуг, Српско позориште, Гњилане

 katalog-2016-fedras-pdf_page_20  

КПЦ „Божидар Митровић Шадор“, Гњилане – Шилово, Дом културе
„Радомир Поповић“, Косовска Каменица – Ранилуг, Српско позориште,
Гњилане

Горан Стефановски: „Дивље месо“ Вероватно не случајно баш нам аматери са Косова доносе још једну тешку драму о пропасти и несрећи једне породице, која је као метафора друштва на Балкану запела у међупростору између прошлости и будућности. Сукоб традиционалног морала који губи своје упориште и нових амбиција којима појединци на различите начине покушавају оправдати властиту егзистенцију и открити архитектуру новог поретка, може завршити само трагично – јер бујање болести друштва условљено околностима, бујање тог тумора названог дивље месо, затвара све перспективе.

Породица као метафора друштва јесте централни део овог комада у коме се кроз њено урушавање огледа сва пропаст и прошлости и будућности.

Сваки лик је пажљиво конструисан и има своју улогу у својој пропасти. Отац као стуб породице постаје симбол обогаљене наде, генерације чији су идеали згажени и недостижни, а труд бачен у воду. Синови нису оно што се од њих очекује, представљају незадовољство и бунт, осећају тежњу ка мирном животу, али и ка промени. Та промена иде у смеру „бољег живота“ са Запада, који се још једном показује као само примамљива замка. Најстарији брат, кога је одлично одиграо Бобан Филиповић (за шта је награђен од жирија публике), слика је човека неоствареног и као оца и као поштованог члана друштва. Мајка је пасивна и немоћна, али баш због тога у себи садржи сву трагику породичне пропасти.

Мучна атмосфера присутна је током целе драме. Од почетне сцене где се  славски колач распе и падне на земљу и тако симболично најављује расипање породице, која на крају остане и без куће. Аматери са Косова су пажљиво и убедљиво представили сваки од ликова, а режија и сценографија су веома амбициозно замишљени. Управо та амбициозност је оно што се може и замерити. Превише компликована сценографија, бројне музичке нумере, споре промене сцене, све то успорава ток представе и треба га свести на минимум. Ипак, комад оставља утисак озбиљности и уиграности, а искрена емоција коју глумци износе оставља нас потрешеним и запитаним над питањима која се постављају.
Ј.Д.

Разговори о представи „Дивље месо“

Милисав Миленковић рекао је да долазак глумаца са Косова представља тријумфалну победу, јер данас доћи са Косова у Србију на ФЕДРАС, представља својеврсне мисионаре патриотизма. Отуда наши ранији познаници аматери, Саша Стојановић, Цветко Станојевић су људи који су побеђивали на ФЕДРАС-у, њихова ,,Српска драма» је остала запамћена као једна од најбољих те године. Сада су одиграли комад Горана Стефановског ,,Дивље месо» и одиграли су једну мушку, снажну драму и то код гледаоца изазива поистовећивање са ликовима који су у драми. Дивље месо, тај лош изданак на људском делу тела је овде метафора за лошу судбину народа који одувек живи на једном простору који је њему припадао.

Мислим  да се вечерас догодило једно необично стање поклапања чињеница и околности.
Селимир Радуловић је драгој браћи и сестрама са Косова поручио да је са великом температуром гледао представу, јер сваки сусрет са Косовом и Метохијом, местом рођења свих нас за мене узбудљив сусрет. Ви сте радили један изузетан драмски текст који се играо пуно пута код нас. Обзнанили сте нам лепоту играња.
Александар Дунић мисли да су се ухватили у коштац са једним великим комадом који има дубину и тежину. „Представа је по мом осећању била веома амбициозна. Дали сте један велики допринос.“ Каже да му је наслов најзанимљивији, питајући се шта представља живо месо? „То дивље месо је мени јако блиско и представља вашу ситуацију и амбијент, односно ваше окружење.“
Фуад Табучић мисли да је прича погођена, да је јасна и захвалио се глумцима на одиграној представи.